Nije Ramazan u pitanju, vec nacionalizam

11 September 2008

Husein Oručević iz OKC Abra�evic iz Mostara razgovarao je sa Slobodankom Dakić, aktivisticom Organizacije Q, oko predstojećeg Prvog Queer Festivala u Bosni i Hercegovini koji je izazvao buru pa�nje, pre svega negativne, na početku ovog mjeseca. OKC je u znak solidarnosti otvorio svoja vrata kao javni prostor u kome se mo�e progovoriti na sve teme, a osobito teme potlačenih populacija.

Slobodanka, znam da se te�ko spava od početka septembra, u ovim najte�im trenutcima za va�u organizaciju. Prebrodili ste sva�ta ali mislim da su napadi najstra�niji u ovo poslednje vreme radikalne reakcije političkih stranaka i drugih organizacija. Opi�i nam situacija i va�e stavove i poteze.

Slobodanka Dekic u OKC Abrasevicu

Dekic: Sa jedne strane, �to god da smo radili a da je veće � dodu�e sve �to smo radili je javno ali je ovo najveće ne�to �to smo poduzeli � je uvek nailazilo na mahom negativne reakcije, tipa ubićemo vas, treba vas spaliti, bolesni ste, itd. Ono �to nas ohrabruje u celoj situaciji je da se, čini mi se po prvi put, zaista javlja taj deo javnosti koji nas jako podr�ava, �to nam je u�asno bitno u ovom trenutku. Mislim da su celu famu stvorili zapravo mediji, prvenstveno SAFF i Dnevni Avaz, koji su jednostavno prenosili netačne informacij. U tome je problem. Mediji su to povezali sa gej paradom i stvorila se fama oko gej parade koja će se odr�ati u Sarajevu pa je onda otkazana, pa je prebačena u Mostar. Onda kakav je to festival u mesecu Ramazanu, i tako dalje, tako da smo izdali jedno saop�tenje za javnost. Poenta je da, niti je festival provokacija � festival se planira već godinu dana, datum je izabran zbog drugih festivala u zemlji i regionu � nismo �eleli da se poklapamo. Drugo, podvlačimo, ovo je sekularna dr�ava. Znači, ovde se aktivnosti ne de�avaju u skladu sa verskim kalendarima.

Meni je �ao �to neki ljudi to do�ivljavaju kao provokaciju. Mi razumemo da je ovo jedna tema oko koje se lome koplja, postoje različita gledi�ta i to je sve OK. Mi ne moramo da se sla�emo o svemu, ali, moramo da razgovaramo o svemu. Ali kad osvanu plakati po glavnom gradu `smrt pederima`, mi ne mo�emo vi�e da razgovaramo. Tada se tu upliće policija, upliće se sud, prelazi se neka granica i jako je te�ko vratiti se posle na normalu. Izdali smo to saop�tenje za �tampu da bi demantovali te netačne napise. Dakle, de�ava se festival a ne parada. To nije provokacija, jer takvih provokacija nema u sekularnoj dr�avi. Konačno, ni�ta se ne prebacuje u Mostar, dakle, Festival će se desiti od 24 do 28 septembra u Sarajevu. Ovo u Mostaru su prateće promotivne aktivnosti koje smo planirali jo� ranije da odr�imo. Jo� smo mislili, za�to bi se sve desilo u Sarajevu, mo�da malo da se mrdnemo. Abra�ević je uvek bio otvoren i prema nama i prema ovoj vrsti aktivnosti, i onda se to odjednom pretvorilo u ne�to deseto, u neko prebacivanje festivala u Mostar i neku dramu koja nam sad nije potrebna.

Vrlo jasna slika ksenofobičnog dru�tva. Otvorile su se, u stvari, stare rane. Jučer Hrvati, Srbi, Muslimani, sada homoseksualci, a sutra vjerovatno osobe koje nose �ute jakne i boje se u crveno. To je, čini mi se, vrlo jasna slika bh dru�tva. Namjera u ovom dru�tvu i obrazovanja koje se naradilo u poslednjih 15 godina, je da se napravi upravo jedna takva dru�tvena slika. Ja mislim, a vjerovatno se na�i slu�aoci sla�u da ne smijete odustati, skloniti festival. On se jednostavno mora odr�ati da bi se prelomila ta barijera koja postoji u dana�njem bh dru�tvu. Dali ste mo�da razmi�ljali o odustajanju od festivala?

Dekic: Ni u jednom trenutku. Ponavljam, toliko je truda ulo�eno u sve ovo, i toliko je ljudi srcem u�lo u celu ovu priču da nam ne pada na pamet da odustajemo dok neko ne da objektivan razlog. Mada, ne znam �ta bi bio objektivan razlog ali verski kalendar sigurno nije. Mi nećemo odustati. Mislim da je festival zaista prevazi�ao sam sebe i da je već, na neki način, odradio dosta toga. Ne bih da zvuči pretenciozno, ali imam utisak da je ovo sad jedan mali festival koji se de�ava prvi put a pravi toliku buku. Cela ta hajka je samo jedan izraz nacionalizma koji �dere ovu zemlju i dr�i je na dnu godinama. Nacionalizam nije samo kad ka�ete ja mrzim, ne znam, Bo�njake ili Srbe ili Hrvate, �ta god. Nacionalizam je jedna matrica koja vam ulazi u sve, porodicu, seksualnost, sve moguće aspekte identiteta. O tome se radi. Ovo nema veze sa Ramazanom. Meni je �ao �to neko koristi takav verski praznik kao paravan za sopstvenu mr�nju i homofobiju. Ti s krije� iza Ramazana. Zar bi bilo drugačije da nije Ramazan? Ne bi, isto bi bilo da je Decembar. Čuli bi iste stvari, lepili bi se isti plakati. U jednom gradu kome je tako stalo do religije, osvane plakat `smrt pederima`. �ta je to? Poziv na linč u mesecu koji bi trebao da bude nenasilan.

Ova priča koju sam pokrenuo nije bez razloga. U zadnjih 15-17 godina imali smo mi takve plakate gdje stoji smrt, samo homoseksualci zamjenjuju neke druge koji su bili na tim plakatima. Pitanje je očito � ksenofobični nacionalizam protiv klase, rase, nacionalnosti i gendera ovdje. Krajnje je vreme da ka�ete ne�to i o festivalu. Svi govorimo o nekakvoj politizaciji. Festival je jedna ozbiljna politička akcija koja je izazvala ove reakcije. Mi u OKC Abra�eviću, i sami uključeni u aktivizam, vidimo ovo kao ozbiljan politički potez.

Dekic: Sam festival je zami�ljen kao prostor u kome će se izazivati, prevazilaziti i potvrđivati sve te neke norme i vrednosti koje okru�uju pitanje spola, roda i seksualne orijentacije, identiteta i seksualnosti. Zamisao je bila da sva ta slova koja ljude zbunjuju � lezbijsku, gej, trans, bi, intersex i queer populaciju � predstavimo kroz njihove �ivotne priče. To je jedan, naizgled, vrlo jednostavan koncept koji, mislim, mo�e da objasni i svakodnevicu, borbu, aktivizam, strahove i ljubavi. S jedne strane jeste dosta različito, sa druge strane i nije. Sve nas more isti problemi, s tim �to tu imate jednu različitu poziciju u odnosu na druge.

Sada krećemo u promociju filmskog programa koji jeste veći deo festivala. Uglavnom su to dokumentarni filmovi. Publika u Mostaru će imati priliku da premijerno vidi dva specijalna filma koji će biti prikazani u Sarajevu. To je film Lilies, kanadskog redatelja Johna Graysona, koji je gej aktivista i gej redatelj. Lilies je njegov najpoznatiji film koji tematizira jednu tinejd�ersku ljubav i otkrivanje, osvetu i prijateljstvo na jedan jako zanimljiv i poetičan način. Tu je i dokumentarni film We Are Dad, američkog redatelja Michela Horvata, koji prati jednu jako zanimljivu priču o dvoje gej roditelja koji su usvojili petoro HIV pozitivne dece na Floridi. Onda se ispostavi da je jedno od te dece HIV negativno, i tada im dr�ava Florida oduzima pravo na starateljstvo i tra�i ga nazad, jer on kao zdravo dete ne bi trebao da se odgaja u nezdravoj porodici. Onda kreću u �estoku borbu za svoja prava i to je jedna fantastična priča o borbi protiv gluposti i licemerstva koja se zavr�ava dobro po njih.

Biće tu naravno i drugih filmova, performansa. Dolazi nam Ivo Dinchev iz Holandije sa svojom fantastičnom pretstavom Lili Handel; Lobotom Vs. Penis takodjer; Viva la Diva, prva trans drag zvezda iz Srbije, koja dolazi sa dva performansa. Tu su ljudi koji su učestvovali na konkursu Okreni Oqeer, tako da će biti stvarno fantastičnih stvari. Ja pozivam sve ljude da dođu i da vide. Dođite da vidite, makar da bi znali �ta da mrzite, jer imam utisak da ljudi sad ne znaju �ta da mrze.

Imali bi očito jo� puno toga da ka�emo, i o bolu i o patnji i njihovom razumjevanju. Razumjevanju drugog, koje nedostaje u ovoj dr�avi. Nadam se da će ovo drugo postati dio ramnopravnog sistema i dru�tva i da je vreme da se tako pona�amo. Hvala jo� jednom i ostavljam mikrofon za tvoju poruku i pozdrav slu�ateljima.

Dekic: Hvala vama na podr�ci i, �ta bi drugo rekla... Vidimo se na festivalu od 24. do 28. septembra. Program i druge detalje mo�ete da nađete na na�oj web stranici www.queer.ba/qsf.htm.