Ekonomska dimenzija je sledeci izazov globalnoj rodnoj jednakosti

10 March 2008

Vi�e od polovine �ena na svetu �ivi u zemljama u kojima nije postignut napredak po pitanju rodne jednakosti zadnjih godina, tvrdi se u Indeksu Rodne Jednakosti (GEI) 2008, koji Social Watch priprema kao svoj doprinos 52. Sesiji Komisije o statusu �ena UN, koja je zavr�ila 8. marta, na Međunarodni dan �ena.

GEI rangira 157 dr�ava u svetu na skali do 100 bodova, gde indeks 100 implicira potpunu ravnopravnost mu�karaca i �ena u obrazovanju, uče�ću u ekonomskom �ivotu i telima odlučivanja (osna�ivanje). Najvi�e rangirana dr�ava na svetu je �vedska, sa indeksom 89, a prate je Finska sa 85, Norve�ka sa 84, Nemačka i Ruanda sa po 80 poena.

Dok su prvih četiri dr�ava na listi najbogatijih na svetu, Ruanda je jedna od najsiroma�nijih. Nemice su, očito, bolje obrazovane i �ive du�e od Ruanđanki, ali indeks ukazuje na slični jaz u njihovom statusu u odnosu na stausu mu�karaca u tim dr�avama.

- GEI 2008 jasno pokazuje da nacionalni dohodak nije jedina garancija za rodnu jednakost, naglasava Roberto Bissio, koordinator Social Watch-a. Dr�ave sa velikim dohotkom po glavi stanovnika, kao �to su Luksemburg ili �vajcarska, imaju isti nivo jednakosti kao i Mozambik, koji je daleko siroma�niji.

Mada nema dovoljno dokaza da bi pokazali evoluciju najmnogoljudnijih zemalja, kao �to su Kina i Indija, pokazatelji implicijarju da je napredak prema rodnoj jednakosti te�ak i ranjiv proces, podlo�an nazadovanju. Obrazovanje je ta dimenzija koja je najbli�a potpunoj jednakosti, sa globalnim prosekom od 90 poena. Opet, i na polju obrazovanja vi�e je dr�ava nazadovalo od onih koji su napredovale. Osna�ivanje je dimenzija u kojoj je najveći broj zemalja zabele�ilo napredak, ali je to dimenzija u kojima je globalni prosek najni�i, sa samo 35 od mogućih 100 poena. Na polju ekonomije, broj dr�ava koje su nazadovale i onih koje su postigle napredak je otprilike isti.

Ekonomska dimenzija indeksa rodne jednakosti meri razlike u �enskom uče�ću na tr�i�tu rada i razlike u platama između �ena i mu�karaca. U 15 najvi�e plasiranih dr�ava po ekonomskom uče�ću, Nordijske dr�ave � �vedska, Norve�ka, Island, Danska i Finska � dele počasti sa deset najsiroma�nijih dr�ava na svetu: Mozambik, Burundi, Ruanda, Kampučija, Gana, Vijetnam, Uganda, Madagascar, Kenija i Gvineja.

U korenu najvećeg broja slučaja nazadovanja u ukupnom GEI indeksu jeste nazadovanje na polju uče�ća �ena u ekonomskom �ivotu. Takav je slučaj sa Istočnom Evropom, region sa najvećim nazadovanjem na ovoj polju. Letonija, Belorusija, Slovačka i Makedonija, dr�ave koje su u�ivale visok nivo uče�ća �ena u ekonomskom �ivotu, su sada u grupi dr�ava koje su zabele�ile regres.

Prema �enevjevi Ti�evoj, Izvr�ne Direktorke Bugarske Fondacija za Rodna Istra�ivanja i članice Koordinativnog odbora Social Watch-a, �...u istočnoj Evropi �ene su če�će nezaposlene nakon zavr�avanja srednjeg obrazovanja�. Ti�eva tvrdi da su �nu�ne pravne i regulatorne mere za obezbeđivanje pristupa tr�i�tu rada mladim �enama i drugim grupama �ena sa manjom moći pregovaranja, kao i iz ranjivih grupa�. Ti�eva upozorava da su globalni trendovi liberalizacije trgovine dovele �ene u polo�aj jedne od najfleksibilnijih grupa učesnika na tr�i�tu rada, podlo�nih deregulaciji, neformalizaciji, ni�im standardima socijalnih i radničkih prava�.

Afirmativne mere, na primer rodne kvote za političko uče�će u izabranim telima i regulativa koja pospe�uje jednakost na tr�i�tu rada stoje iza najvećeg broja uspe�nih priča dr�ava koje su napredovale na GEI indeksu.