Medijske i druge juzne predrasude o NVO

19 April 2005

Nevladine organizacije nisu dovoljno prisutne u medijima, a bolja saradnja s medijima doprinela bi br�em suočavanju sa problemima. Samo iz tog razloga, neophodno je odr�ati stalnu komunikaciju među ova dva bitna aktera civilnog dru�tva koji zajedničkim delovanjem treba da doprinesu procesu izgradnje i jačanja civilnog dru�tva u Srbiji.
U intervjuu za OneWorld SEE Sa�a Miljković, direktor Media centra Nis (MCN), veoma aktivne nevladine organizacije, govori o razvoju NVO na jugu Srbije.

Sasa Miljkovic, direktor MC Nis

Često se u MCN odr�avaju skupovi i konferencije na kojima se predstavljaju razne NVO. Da li je to dokaz napretka u razvoju ovog sektora na jugu Srbije?
Nevladin sektor na jugu Srbije bio je i jeste vrlo aktivan. Čestim pojavljivanjem u javnosti stiče se utisak da je do�lo do veće aktivnosti. To pokazuje koliko malo medijskog prostora dobijaju NVO kao i da građani nisu u potpunosti upoznati sa njihovim radom. Nepoznavanje upravo i jeste ključ za pogre�no tumačenje rada NVO, posebno u regionu jugoistočne Srbije, gde je uvre�eno negativno mi�ljenje o nevladinom sektoru.
Pored profesionalizacije medija i novinara na jugoistoku Srbije, MCN u okviru svoje misije nastoji da promovi�e vrednosti civilnog dru�tva.�U tom smislu podr�avamo i poma�emo rad NVO u regionu�podstičući njihovo če�će pojavljivanje u medijima, organizovanje specijalizovanih radionica u kojima�NVO usvajaju ve�tine u predstavljanju svojih poruka, aktivnosti i programa. U pripremi je i specijalizovana produkcija kojom bismo pribli�ili rad NVO u regionu i sve aspekte projekata koje realizuju, sa posebnom pa�njom na efekte i doprinose lokalnoj zajednici.

Koji su najče�ći problemi sa kojima se NVO�suočavaju na jugu Srbije?
Najveći problem je �to ne postoje adekvatni zakoni o NVO (postojeće pozitivno re�enje izjednačava dru�tvo�pčelara sa NVO koje se bave ljudskim pravima) i druga zakonska re�enja čime bi se stvorio okvir u kojem bi privreda podr�ala rad NVO u Srbiji (npr. u vidu poreskih olak�ica ili postavljanja osnova za filantropiju).
Naredni problem su predrasude o su�tini i načinu rada NVO među građanima u ovom delu Srbije. Takođe i poslovično zaziranje i zatvorenost političkih partija prema NVO (posebno prema su�tinskom uključivanju NVO u zajedničku realizaciju inicijativa, bez obzira koliko se deklarativno zala�u za saradnju sa trećim sektorom).
Zatim, nema dovoljno koordinacije među donatorima �to dovodi do rasipanja energije na pojedinačne NVO projekte umesto da se zajedničke i slične akcije "spoje" i time poveća efekat i uticaj postignutih rezultata u lokalnoj zajednici.
Na kraju, to �to ne postoje regionalne donatorske kancelarije stavlja NVO iz unutra�njosti u podređen polo�aj u odnosu na NVO iz Beograda i centralne Srbije. Posebno kada je u pitanju odr�avanje kontakata, permanentnog informisanja donatora o radu i bli�e upoznavanje donatora sa specifičnostima pojedinih projekata i regiona u kojima se oni odvijaju.
�
U kojim su oblastima NVO najaktivnije? Zasto neke oblasti delovanja namerno izbegavaju?
U izgradnji lokalne zajednice�- građanskog dru�tva, omladinske inicijative, edukativne radionice�u najrazličitijim oblicima i ljudska prava � NVO na jugu Srbije su najaktivnije. Oblast koju najvi�e izbegavaju je suočavanje sa pro�lo�ću. Razlog je u tome �to nedostaju kvalitetni ljudski i materijalni resursi u regionu. To polje pokriveno je radom velikih beogradskih�NVO koje se du�e vreme kvalitetno nose sa tom aktivno�ću i koje rade na daljem povezivanju sa partnerima u unutra�njosti.
�
Kakva je saradnja trećeg sektora sa medijima u regionu?
Po prirodi svoje delatnosti, NVO i mediji preuzimaju ulogu aktivnih činilaca u dru�tvu. I jedni i drugi ispunjavaju svoje uloge uspe�nije kada su autonomni i nezavisni. Međutim, de�ava se da neki mediji "dovode" u pitanje ulogu NVO i tra�e u njihovom radu potencijane skandale - sve u cilju podizanja gledanosti/slu�anosti/čitanosti i u ime neke istine, ne razumevajući da time pokazuju svoju nesposobnost da uvide činjenično stanje - lo�u vlast, neodgovorne�političke partije, korumpirano dru�tvo. Rezultat takvog odnosa je podgrevanje predrasuda i nastavak govora mr�nje itekako prisutnog u protekloj deceniji.

S druge strane, deo NVO postao je indolentan ostajući u auri heroja otpora, nastupajući�elitistički i autistično prema javnosti, mistifikujući na taj način svoju ulogu i stvarajući odbojnu reakciju prema medijima. NVO nisu dovoljno prisutne u medijima, a situacija je takva zbog nesporazuma i obostranog neprepoznavanja postojećih uloga. Nameće se potreba za edukacijom NVO u komunikaciji. One NVO koje su savladale ovu ve�tinu prisutnije su u medijima.
Saradnja između NVO i medija doprinela bi, ako ničemu drugom, makar br�em suočavanju sa problemima. Samo iz tog razloga, neophodno je odr�ati stalnu komunikaciju među tim bitnim akterima civilnog dru�tva i njihovom pretvaranju u aktivne učesnike koji zajedničkim delovanjem doprinose procesu građenja i jačanja civilnog dru�tva.

Kakav je odnos lokalne vlasti prema NVO?
Lokalne vlasti, u principu, ne saradjuju sa NVO. Neretko, postoji tendencija vlasti da svedu NVO na �to manju meru, dovodeći čak u pitanje razlog njihovog rada (npr. slučaj poku�aja uvođenja firmarine NVO u Vranju). Poslednji lokalni izbori�rezultirali�su�većom prisutno�ću konzervativnih političkih opcija čime je�do�lo do promene�u stavovima prema NVO.
�
Koliko su međunarodne organizacije prisutne na jugu Srbije i koliko učestvuju u NVO projektima?
Međunarodne organizacije prisutne su na jugu zemlje uglavnom kroz realizaciju nacionalno orijentisanih programa (USAID sa programima - CRDA, SLGRP, SEDP za pomoć lokalne zajednice,�EAR koja deluje posredstvom Fonda za evropske integracije namenjenim za NVO i Medija fonda kojim se podr�avaju pojedini lokalni mediji). Pored toga, strane ambasade u Beogradu (EU zemlje, SAD,�Kanada,�Norveska, �vajcarska...)�imaju sopstvene fondove kojima podr�avaju rad NVO, odnosno posredstvom razvojnih agencija (Dfid, USAID,�CIDA, SDC, IFA, itd).