NVO sprovode Djindjicevu viziju
|
U vreme mandata njegove Vlade u Srbiji je otpočeo proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi. Presudno je uticao da se Srbija otvori prema svetu u kome je ocenjivan kao moderan i pragmatičan političar. Zoran Đinđić, bivši premijer Srbije ubijen je 12. marta, pre dve godine, u atentatu na ulazu u Vladu Srbije. "Od snaženja građanskog društva u velikoj meri zavisi uspeh čitavog projekta demokratizacije. Nadajmo se da ćemo u narednom periodu imati manje kriza i manje ratnih situacija, i da će to biti period koji će biti iskorišćen za regeneraciju tog finog tkiva našeg društva, što jeste građansko društvo i nevladine institucije", govorio je Đinđić.
O položaju civilnog društva i razvoju ideja za koje se pokojni premijer zalagao, u intervjuu za One World SEE govori Miljenko Dereta, izvršni direktor Gradjanskih inicijativa. Da li je civilno društvo u Srbiji i u kojoj meri uspelo da razvije ideje koje je zagovarao Zoran Đinđić? Postojao je visoki stepen saglasnosti između ubijenog premijera Đinđića i organizacija civilnog društva o idejama o razvoju drušva i pre svega o vrednostima na kojima to društvo treba da počiva. U tom smislu kroz same aktivnosti najvećeg broja NVO radi se i na sprovođenju Đinđićeve vizije. Ne treba biti nestrpljiv jer je to dugotrajan, veoma složen proces suštinske promene institucionalnog sistema države, poslovnog okruženja pa sve do promene mentaliteta. Mene ohrabruje pojava mladih ljudi koji kroz svoje akcije kao što je Kapiraj-kopiraj promovišu programski aspekt Đinđićeve politike i time vrše javni pritisak na političke partije da se okrenu suštinskim problemima društva.
Gde je Srbija danas uključujući i njeno civilno društvo dve godine posle ubistva premijera? Dve godine posle smrti Zorana Đinđića Srbija je tamo gde je već jednom bila - Srbija se kreće, ali u pogrešnom smeru. Vratili su se na političku i društvenu scenu oni koji bi trebalo da su osuđeni zbog svega što su činili poslednjih godina miloševievog režima. Nisu učinjeni ključni potezi pre svega u jačanju institucija, pravnoj sigurnosti, otklonu od nacionalizma i ksenofobije, suočavanju sa prošlošću. Zaustavljene su reforme, pre svega reforma obrazovnog sistema i to će imati dugoročno loše posledice po srpsko društvo. Srbija je danas u krizi, ali u Srbiji postoji sve više ljudi koji tu krizu prepoznaju i žele da blagovremenim akcijama spreče ponavljanje regionalne tragedije. Postoji li volja sadašnje vlasti da razume potrebe civilnog društva, razvije partnerski odnos sa NVO, da donese novi zakon o NVO? Ne postoji dobra volja sadašnje vlasti prema NVO pa samim tim ni prema donošenju novog zakona, a još manje prema institucionalizovanoj komunikaciji države sa civilnim sektorom. Mislim da većina ljudi u vlasti uopšte ne zna šta je zapravo civilno društvo i šta su NVO pa samim tim ne razume, ne samo potrebe civilnog društva, već ne prepoznaje potrebu društva za NVO i drugim akterima trećeg sektora. |
Verzija za stampanje
Nazad na vrh
