Tolerancija, razumevanje i otvoreno o proslosti vode ka buducnosti

Ratovima koji su na prostorima nekadašnje Jugoslavije vođeni u prošloj deceniji prekinute su skoro sve komunikacije među mnogim gradovima koji inače pripadaju istom geografskom, privrednom, kulturnom i drugom prostoru. Mnogi od njih su u vreme, dok su pripadali zajedničkoj državi, imali izvanrednu ukupnu saradnju, ali su rat, zločini i razaranja koje je on doneo, doveli do skoro potpunog prekida saradnje i komunikacija. Imajući to u vidu u okviru Igmanske inicijative, pokreta koji okuplja preko 140 NVO iz SCG, Hrvatske i BiH, koji je usmeren na normalizaciju odnosa između zemalja "dejtonskog trougla", pokrenut je projekat stvaranja trouglova ili krugova saradnje gradova na osnovama Sporazuma o međuetničkoj toleranciji, kaže u intervjuu za One World SEE Aleksandar Popov, direktor novosadskog Centra za regionalizam. Prvi takav trougao predstavljali su gradovi Tuzla, Osijek i Novi Sad. Da li je i ideja o osnivanju Asocijacije multietničkih gradova nastala kao reakcija na ratna dešavanja na prostoru bivše Jugoslavije? Da, to su gradovi Tuzla, Osijek i Novi Sad čiji su gradonačelnici, zajedno sa direktorima tri lokalne nevladine organizacije (Centar za regionalizam iz Novog Sada, Forum građana Tuzle i Centar za mir, nenasilje i ljudska prava iz Osijeka) 21. januara 2002. godine potpisali Sporazum o međuetničkoj toleranciji, kojim su preuzeli obavezu da kroz međusobnu saradnju na planu privrede, kulture, informisanja, sporta i u drugim oblastima, unapređuju međuetničke odnose u regionu kojem pripadaju. Tokom protekle dve godine sprovedena je kampanja za stvaranje novih trouglova odnosno krugova saradnje gradova i NVO i to u celom regionu jugoistočne Evrope. Tokom kampanje, preko 60 gradskih uprava i isto toliko lokalnih NVO, animirano je da učestvuje u projektu. Njihovi predstavnici su na konferenciji pod nazivom TOLERANCIJA I RAZUMEVANJE, PRE SVEGA - Sporazum o međuetničkoj toleranciji i saradnji, koja je održana 6. jula 2004. godine u Beogradu obavili svečano potpisivanje Sporazuma. Tom prilikom doneta je odluka da se pristupi konstituisanju Asocijacije multietničkih gradova jugoistočne Evrope koja bi se starala o realizaciji Sporazuma o međuetničkoj toleranciji i pospešivala sve vidove saradnje među potpisnicima Sporazuma. Zvanični nosilac projekta je Centar za regionalizam zajedno sa fondacijom Konrad Adenauer, a sve NVO i gradske uprave koje su pristupile Sporazumu su partneri u njegovoj realizaciji. logo Igmanske inicijative Može li se kroz ovaj projekat govoriti i o pomirenju na prostoru bivše Jugoslavije? Pored SCG, Hrvatske, BiH i Makedonije, kao članica eks Jugoslavije, u projektu učestvuju i gradovi i NVO iz Albanije, Bugarske, Rumunije i Mađarske. Projekat može sigurno doprineti obnovi razumevanja i poverenja između zemalja koje su učestvovale u ratnom sukobu u prošloj deceniji jer u njemu učestvuje najviše gradova iz ovih zemalja, pa čak i gradovi poput Srebrenice, Mostara i Sarajeva, koji su simboli stradanja koje, i zahvaljujući realizaciji ovog projekta, ne bi smelo nikada više da se ponovi. Koji je najbolji primer saradnje među gradovima? Da li je bilo problema u dosadašnjoj saradnji sa nekim od gradova? Dobar primer saradnje gradova je već spomenuti trougao saradnje Tuzla – Osijek – Novi Sad, koji je za tri godine zvaničnog funkcionisanja dao izvanredne rezultate na povezivanju subjekata iz raznih oblasti. Pod okriljem Sporazuma o međuetničkoj toleranciji koji su potpisala tri gradonačelnika i direktori tri lokalne nevladine organizacije, potpisan je i sporazum o saradnji tri regionalne privredne komore, uspostavljena je saradnja niza institucija i organizacija iz oblasti kulture, gradska TV Apolo iz Novog Sada i TV tuzlanskog kantona potpisale su sporazum o međusobnoj saradnji, povezali su se Mladi gorani i druge ekološke organizacije, a u oktobru 2003. godine održan je i prvi atletski maraton na relaciji Novi Sad – Osijek – Tuzla koji je i simbolično povezao ova tri grada. Nakon pobede radikala na lokalnim izborima u Novom Sadu nastao je problem jer je gradonačelnik Tuzle izjavio da sa njima ne želi da sarađuje i da će, dok traje ta vlast, sarađivati samo sa Centrom za regionalizam i drugim subjektima u Novom Sadu. Takva situacija se može desiti i na drugim mestima jer će se u Hrvatskoj, u maju održati lokalni izbori. Ali baš ta okolnost ukazuje na valjanost ovog modela saradnje, gde u situaciji kada neka gradska garnitura nije prihvatljiva za svoje partnere ili ne želi da nastavi saradnju, ta saradnja se nastavlja preko lokalne nevladine organizacije, koja je kao potpisnik Sporazuma relevantan partner. Koliko je Srbija otvorena za multietničnost? Da li su naši građani svesni da je multietničnost društva u kome žive preduslov za dalji razvoj i integraciju zemlje kako u EU tako i u ostale međunarodne projekte? Nisu svi društveni činioci jednako svesni značaja očuvanja dobrih međuetničkih odnosa za ukupnu stabilnost zemlje. Pojedine stranke, pa i neke od onih koje su trenutno na vlasti, indirektno stavljaju do znanja da nacionalizam ako baš nije poželjan nije ni štetan, pa čak govore i o nekoj vrsti demokratskog nacionalizma, što je nonsens. Pošto na ovim prostorima sve funkcioniše po sistemu spojenih sudova, na odnos prema multietničnosti kod nas utiče i stvaranje etnički čistih teritorija u okruženju (Republika Srpska, Hrvatska) kao i zalaganje za teritorijalne autonomije na etničkom principu na Kosovu. Sve to je doprinelo da se i u Vojvodini, koja je do sada bila izraziti primer multietničnosti i tolerancije, korpus stranaka mađarske manjine izjasnio u prilog personalne i teritorijalne, a ne građanske autonomije što značajno umanjuje šansu za očuvanje onakvih međuetničkih odnosa na kakve su ljudi ovde navikli. Mislite li da smo posle 10 godina, koliko je prošlo od završteka ratnih sukoba, spremni da, kao region, otvoreno govorimo, delujemo, putujemo, sarađujemo? Ove godine se puni deset godina od potpisivanja Dejtonskog sporazuma i sada su svi daleko spremniji da putuju, deluju i međusobno sarađuju nego krajem prošle ili početkom ove decenije. To se može videti i na našim graničnim prelazima i drumovima gde je sada normalno da se vidi veliki broj svih registracija, što samo pre nekoliko godina nije bio slučaj. Samo pre četiri godine, kada sam putovao kolima novosadske registracije za Zagreb, to je valjda tog dana bio jedini automobil naše registracije na autoputu prema Zagrebu, a u samom gradu su radoznalo zagledali u moju registraciju. To sada više nije slučaj i ta masovnija komunikacija je veoma važna za stvaranje ukupne bolje klime među našim državama. Jedina oblast gde je postignut minimalan pomak to je da se otvoreno govori o prošlosti i o zločinima koji su se desili tokom ratova u prošloj deceniji. To je slučaj u sve tri države dejtonskog trougla i mi, kao nevladine organizacije, moramo vršiti stalni pritisak da se kroz otvoreno suočavanje sa prošlošću otvara jasnija evropska, pa i ostala perspektiva naših država i naroda koji u njima žive. Koliko je država spremna da podrži vaš projekat? Nemaju sve državne strukture jednako pozitivan odnos, ne samo prema našoj inicijativi, nego prema ukupnom delovanju NVO. Međutim, sa velikim zadovoljstvom mogu da kažem da smo nakon 5. oktobra imali punu podršku i partnerski odnos sa Ministarstvom za inostrane poslove SR Jugoslavije, odnosno SCG. To je bio slučaj i u vreme kada je savezni ministar bio Goran Svilanović, kao i sada, kada se na toj funkciji nalazi Vuk Drašković. Krajem decembra, on je primio delegaciju Igmanske incijative i prihvatio da Ministarstvo spoljnih poslova bude pokrovitelj njene naredne sesije koja će se ovog proleća održati u Beogradu i na kojoj se očekuje učešće sva tri predsednika zemalja dejtonskog trougla. Delegacija Igmanske inicijative gospodinu Draškoviću uručila je nacrte šest bilateralnih sporazuma između SCG i Hrvatske i Bosne i Hercegovine i on je obećao da će ih staviti u zvaničnu proceduru. Ove nacrte uradila je ekspertska grupa Igmanske inicijative u cilju prevazilaženja nedostatka kapaciteta u našim ministarstvima kako bi se u većoj meri posvetili tom poslu. On je, takođe, podržao projekat stvaranja Asocijacije multietničkih gradova regiona jugoistočne Evrope, čije sedište bi trebalo da bude u Novom Sadu. Izvanrednu saradnju sve ovo vreme imali smo i sa gospodinom Rasimom Ljajićem i Ministarstvom za ljudska i manjinska prava SCG sa kojim smo zajednički realizovali niz uspešnih projekata. Posebno je značajno i to što je i Svetozar Marović, predsednik državne zajednice SCG pristao da bude pokrovitelj već pomenute konferencije TOLERANCIJA I RAZUMEVANJE, PRE SVEGA - Sporazum o međuetničkoj toleranciji i saradnji, čime je dao dodatni značaj stvaranju Asocijacije multietničkih gradova regiona jugoistočne Evrope.